Kreativni sektor je danas jedan od najvažnijih sektora svetske ekonomije, sa jednom od najvećih stopa rasta, pa kreativnost postaje najvažniji resurs svetske ekonomije, mnogo više nego konkurentnost bazirana na ceni ili jeftinoj radnoj snazi. Za privredu jedne zemlje je od velikog značaja korišćenje komplementarnih kreativnih resursa bez obzira na to gde se taj kreativni kapital nalazi; otuda je važno da su saradnici identifikovani i uključeni u proces proizvodnje, makar živeli i stvarali i u najudaljenijim oblastima. Verujemo da u eri masovnih komunikacija kvalitet veza ne zavisi od prostorne udaljenosti, kao i da je kreativnost gradova odnosno društvenih zajednica ne samo globalni trend razvoja društva, već i preduslov za konkurentnost nacionalne privrede.

Po mnogim nezvaničnim procenama, intelektualna i kreativna srbijanska dijaspora, naročito ona iz ratnih devedesetih je brojna i sa ogromnim potencijalom. S druge strane, domaća privreda i kreativni sektor uopšte i dalje trpe posledice (samo)izolovanosti, ubeđene samodovoljnosti, loše informisanosti (o trendovima, npr), nedovoljne obučenosti i odsustva znanja koje je omogućeno u društvima i privredama sa dobrom društvenom propustljivošću i proverenim kanalima za transfer znanja. Takvo stanje doprinosi opštoj slaboj konkurentosti domaće privrede i gubljenju šanse za stvaranje kreativnih gradova, odnosno zajednica, bez kojih je nemoguće stvaranje kritične mase građanskog društva u Srbiji.

Poverenje i razmena usluga i informacija preduslov su svake saradnje kreativne dijaspore sa kreativnom maticom i eventualnog povratka i integracije u društvene i privredne tokove Srbije, a Srbije u svet. Neophodno je da sarađuju ne samo kreativna dijaspora i matica, već i dijaspora unutar sebe same, jer verujemo da mnogi pripadnici kreativne dijaspore ne znaju jedni za druge čak i u zemljama prebivanja. Projekat će posebno istražiti stavove dijaspore u vezi sa mogućnostima saradnje sa kreativnim sektorom Srbije, ali i vladinim telima.