Nigde na svetu ne postoji događaj kao što je Praško Kvadrijenale. PQ nas podseća da je pozorište - verovatno na prvom mestu i pre svega - vizuelna i prostorna umetnost. Naravno da pozorište ne može postojati bez izvođača i neke forme teksta, ali je ono živo, te zbog toga mora postojati u vremenu i prostoru. Čak i prazan prostor ima izgled i atmosferu koji imaju uticaj na publiku isto onoliko koliko i bilo šta što izvođač izgovori ili uradi. Reč teatar potiče od antičke Grčke reči theasthai, što znači „videti". Theatron - prostor na kojem se publika okupljala - je stoga bio „prostor gledanja". Ali i druge kulture naglašavaju prostor spektakla i korišćenje čula vida kao delove njihovih osnovnih mitova. Japansku boginju sunca Ameterasu O-mikami spektakl je privukao da izađe iz svoje pećine i tako je rođen sarugaku; u Indiji, bog Brama, kreiranje drame Sanskrita počeo je instrukcijama Bharata Muniju kako da konstruiše pozorište koje će zadovoljiti bogove. Ukratko, dobro dizajnirano pozorište i suptilno izveden scenski dizajn ostaviće dubok utisak na gledaoce - često na način koji ni sami ne mogu razumeti. Veoma retko se prema ovoj vizuelnoj i prostornoj umetnosti pozorišta odnosi sa poštovanjem.

Svake četiri godine, na nekoliko nedelja u junu mesecu, PQ transformiše Prag u theatron, prostor gledanja - mesto na kome se mogu videti svi prostorni i scenski elementi, pa čak i ostali čulni aspekti koji čine jedan scenski događaj. To je šansa da se rasvetli rad dizajnera i arhitekata - ljudi koji stvaraju dekor, kostime, svetlo, zvuk, projekcije i prostor spektakla; ljude koji su odgovorni za boje, teksture, zvuke i slike koje žive u našim sećanjima dugo nakon što se predstava završi. Ali PQ je više od toga. Okuplja sve koji stvaraju pozorište, ne samo scenografe. Ono je takođe najveći međunarodni skup pozorišnih studenata na svetu: predstavljanje škola i interaktivni Scenofest u isto vreme prikazuje i inspiriše pozorišne umetnike sutrašnjice. I što je najvažnije, malo pozorišnih festivala u svetu, ako takvi i postoje, okuplja predstavnike toliko država. Prema njegovim dometima, usmerenju, širini, ovo je istinski jedinstven događaj.

PQ07 obeležava 40. godišnjicu održavanja prvog Kvadrijenala. On je nastao iz želje - potrebe - da se premosti jaz između Istoka i Zapada tokom hladnog rata. Kako su se naši ratovi ponovo zahuktali, a svet postao nasilniji nego što je bio pre 40 godina, Praško Kvadrijenale može imati značajnu ulogu u međunarodnoj komunikaciji. To nije samo mesto za okupljanje umetnika, već za sve ljude koji se interesuju za pozorište i umetnost. PQ je u jednom prostor istraživanja i komunikacije isto koliko i prostor proslave. Prostor u kome se ceo svet može naći zajedno.

Arnold Aronson, Glavni kustos Praškog Kvadrijenala 2007

Tema nastupa Srbije na Praškom Kvadrijenalu
TEATAR - POLITIKA - GRAD
sa naglaskom na trijadni karakter ovog odnosa. To znači da su predmet posmatranja istovremeno: svaka pojedina pojava; njihovi međusobni odnosi; kao i celina koju grade.

Ova tema se oslanja na fenomene koji su u YUSTAT-u kontinuirano ispitivani od 1991. godine, a posebno kroz ciklus od četiri međunarodna simpozijuma pod nazivom Spektakl-Grad-Identitet i šest do sada održanih Bijenala scenskog dizajna. Jasno je da su političke promene, često pogubne, i uvek dramatične, koje su potresale geografski i duhovni prostor Srbije i nekadašnje Jugoslavije bile neposredni povod za bavljenje ovom temom, ne samo u YUSTAT-u, a da su veliki ulični događaji (1991, 1996-97. i 2000. godine) predstavljali kulminaciju u procesu „teatralizacije grada" i „urbanizacije spektakla" koji nas danas okružuju i određuju.

Tema nastupa Srbije na PQ 2007. razmatrana je uporedo u sva tri zvanična okvira, budući da su arhitektura i grad, sa jedne strane, kao i scenski događaji i scenska sredstva, sa druge, bili i ostali temeljno određeni energijom i delovanjem mladih ljudi, a, pre svih, studenata.

Kao polje ispitivanja, odnosno, fizički okvir za studiju slučaja, izabran je Beograd, koji je postao sinonim za javnu političku pozornicu devedesetih, ne samo u našem regionu. Godinu 2000. i petooktobarske događaje posmatramo kao početak novog vremena i novog duha (koliko god da svakodnevni događaji ovu tvrdnju relativizuju), a zaključka se svesno odričemo.

Dr Radivoje Dinulović, Nacionalni kusto

Dr Radivoje Dinulović, Nacionalni kustos

Arhitekta i rukovodilac Grupe za Scenski dizajn na interdisciplinarnim doktorskim umetničkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vanredni je profesor Arhitektonskog projektovanja na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kao i Arhitekture i tehnike scenskog prostora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na arhitektonsko-građevinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, kao gostujući profesor, predaje projektovanje objekata spektakla. Kao mentor, realizovao je preko 200 diplomskih i sedam magistarskih projekata.

Autor je više od stotinu arhitektonskih i urbanističkih projekata, među kojima je i 16 pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Rusiji (Atelje 212, Pozorište na Terazijama, Narodna pozorišta u Subotici, Nišu i Užicu, Teatar Sartr u Sarajevu, Ljetna pozornica u Tivtu, Pozorište u Sremskim Karlovcima...) Realizovao je više od šezdeset pozorišnih scenografija, među kojima i devet sopstvenih, u Beogradu, Subotici, Šapcu i Banjaluci. Objavio je više desetina stručnih tekstova o arhitekturi i scenografiji. Radove je izlagao u SAD, Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Grčkoj, Češkoj, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Jedan je od osnivača YUSTAT-a i Bijenala scenskog dizajna. Član je Komisije za obrazovanje OISTAT-a.

Mr Branko Pavić, Autor Nacionalne postavke

Rođen je 1959. godine u Beogradu. Diplomirao 1983. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku grafike kod Prof. Božidara Džemerkovića. Postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti na odseku grafike završio 1986. godine u klasi prof. Marka Krsmanovića. Kao Fulbrajtov stipendista proveo je godinu dana (1987-88.) na usavršavanju na Pratt Institutu, New York, a kao dobitnik Arts-Link stipendije boravi u novembru i decembru 1998. u Kala Art Institute, Berkeley, California. Član California Printmaking Society od 1988. Od 1983. učestvovao je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavi se grafikom, grafičkim i scenskim dizajnom. Živi i radi u Beogradu, redovni je profesor Arhitektonskog fakulteta.